Danas je vino trajni kulturni simbol lepog života ali od njegove prvobitne uloge kao važnog izvora ishrane, prošlo je 10 milenijuma.
Vino se uporedo razvijalo sa različitim civilizacijima, menjalo i usavršavalo. Svaka generacija se trudila da popravi ukus, produži trajanje, nađe mu svrhu više.
Četiri generacije u porodici Panajotović, tokom nešto više od 90 godina, se trudilo da pruži svom vinu dovoljno ljubavi i stručnosti da bude što kvalitetnije.
Sve je počelo 1927. godine kad je pradeda Toma osnovao porodični podrum vina u okolini Kruševca. Arhitekta iz Francuske je projektovao vinski podrum i porodičnu kuću, a kupljene su, za to vreme, najmodernije mašine. Do početka Drugog svetskog rata dostigao je vodeće mesto u kvalitetu i količini vina koju je proizvodio na godišnjem nivou. Nakon rata deda Tomini vinogradi i kompletna proizvodnja su nacionalizovani, a porodična tradicija biva ugrožena. Porodica je nastavila da proizvodi male količine vina (do 5000 litara) do početka 1990ih, kada je dr Viktor Panajotović rešio da nastavi porodičnu tradiciju. Krajem 1980ih imovina je vraćena ali vinogradi su bili napušeni od početka 1980ih, a kuća zapuštena i neuseljiva. Porodicu to nije pokolebalo i čvrsto su rešili da nastave sa učvršćivanjem svog nasleđa.
Vodeća vizija je da se od najboljeg grožđa iz najbogatijih vinograda Srbije, spravljaju kvalitetna vina. Za vina se koriste najkvalitetnije internacionalne sorte - Traminac, Sauvignon blanc, Rajnski rizling, Merlot i Cabernet Sauvignon. U zavisnosti od godine, Podrum Panajotović ostavlja određenu količinu vina van prodaje tako da se u podrumu čuvaju arhivska vina stara petnaestak i više godina.
Danas proizvodnju vodi najmlađi član porodice Panajotović, Vladimir, po struci diplomirani enolog, koji je primenio tradicionalni recept za proizvodnju vina od svojih predaka i usavršio ga modernim tehnologijama.