Osnovne arome vina – slatko, kiselo, slano, gorko i umami – čine vino jedinstvenim pićem koje angažuje sva naša čula. Evo detaljnijeg objašnjenja kako svaka od ovih komponenti utiče na naše iskustvo vina:
Slatko: Slatkoća u vinu dolazi iz prirodnih šećera u grožđu. Kod suvih vina, veći deo šećera fermentacijom prelazi u alkohol, dok desertna i poluslatka vina zadržavaju više šećera. Naš jezik prepoznaje slatko na vrhu jezika, pa prva impresija vina često uključuje osećaj blage slatkoće, posebno kod vina poput rizlinga ili muskatnog vina.
Kiselo: Kiselost je ključna za osvežavajući ukus vina i najviše se oseti sa strane jezika. Vina sa višim nivoom kiseline deluju svežije i oštrije, dok ona sa nižim kiselinama mogu biti „ravnija“. Kiselost balansira slatkoću i pomaže da vino bude prijatnije na nepcu. Tipična bela vina kao što su sauvignon blanc ili šampanjac često imaju visok nivo kiselosti.
Slano: Iako nije previše izražena u većini vina, slanoća se može naći u nekim specifičnim vinima, naročito onima iz blizine mora, kao što su vina sa Sicilije ili Santorinija. Slani tonovi mogu dodati složenost ukusu vina, a prepoznaju se na bočnim delovima jezika.
Gorko: Gorčina u vinu potiče od tanina, prirodnih supstanci koje se nalaze u ljuskama grožđa, košticama i hrastovim bačvama. Tanini su posebno prisutni u crvenim vinima i daju vinu strukturu i teksturu. Naš jezik prepoznaje gorčinu na zadnjem delu nepca, a prisutnost tanina daje vinu dugotrajnost na nepcu. Vina kao što su cabernet sauvignon i nebbiolo poznata su po taninskoj strukturi.
Umami: Umami je peti osnovni ukus, često opisan kao "bogat", "mesnat" ili "savršeno izbalansiran". U vinu se umami može prepoznati kao osećaj punoće i bogatstva, naročito u odležalim vinima ili onima koja su prošla proces malolaktične fermentacije, poput chardonnaya ili crnih vina sa bogatom, zaokruženom strukturom.
Kako vino stimuliše sve receptore: Dok uživamo u čaši vina, svi ovi ukusi kombinuju se na našem jeziku, stvarajući složen doživljaj. Balans između slatkoće, kiseline, gorčine i tanina utiče na to kako vino osećamo – od prve do poslednje kapi.
Vino je jedinstveno po tome što ujedinjuje sve ove ukuse, omogućavajući bogatstvo i složenost senzacija, koje malo koja druga pića mogu pružiti.